Paradoks vrednosti
Miloš Arsić
(Novi Sad, 2006)

Izložbom digitalnih printova pod nazivom „Nemoguća tranzicija“, Andrej Tišma potvrđuje opredeljenje za aktivni odnos umetnika prema „stvarnosnoj zbilji“. Njegovo shvatanje umetnosti samo prividno podrazumeva direktne, narativne iskaze koji se, smislom (i darom) za građenje dvosmislenih značenja „prepoznatog“, pretvaraju u metafore.

Ovaj ciklus digitalnih, značenjski preformulisanih sadržaja, pažljivo odabranih reklamnih fotografija, koji je unapred određen stavom o nemogućem, ne podrazumeva gorčinu pesimističkog odnosa prema uočenim kontroverzama tranzicije. Suprotstavljanjem dve realnosti (odnos „sive stvarnosti“ i potrošačkih ideala), istovremeno ih integriše u uzbudljivo jedno koje se, značenjima i neposrednim upozorenjima na očiglednost trenutka nesvršenosti („ublaženih“ agresijom reklama kao virtuelne zamene za moguće), preobražava u smisaonu intrigu.

Pre zabrinut nego apatičan, više ironičan nego pesimističan u pogledu „srećne budućnosti“ koju će doneti tranzicija, Tišma (pre)ispituje sopstvene emocije i doživljaje agresivnih reklama „prestižnih“ proizvoda (Reebok, Lauren, Boucheron, Coca Cola, Boss, Yamaha). Oni su realnost „iz druge ruke“, varljive slike lažnih vrednosti iz kontroverznog domena bogatsva koje ga egzistencijalno ugrožavaju i obespokojavaju. NJegov odgovor na stvarnost „sa druge strane ulice“, neposredno je izrečen u iluzijama digitalnih printova koje se podrazumevaju u univerzalnom svetu Slike (podjednako slike-predstave, „označene predstave“ ili slike znakova), u realnosti njenih opsena. Odgovor je iznuđen ali i odgovarajući, opsena koja je podrazumevajuća jedinica ubedljivosti Slike (digitalnog printa), merom prepoznatog postaje stvarnost na koju nevoljno pristajemo iako znamo da to nije svet obećanog spokoja. Nedoumice o smislu bogatstva, Tišma ne razrešava, prihvata ih kao stupice stvarnosnog miljea koji ga guši, kome osećajem za mere vrednosti ne pripada. NJegova umetnička angažovanost ne poklapa se u potpunosti sa mogućim političkim odnosom prema „zbilji u formiranju“. Interesuje ga umetnička realnost „ne-konačne stvarnosti“, likovna istinitost, svejedno da li u predstavi ili znaku, koja relativizuje egzistencijalne kontraste „trenutka tranzicije“ i postavlja ih u područje nemogućeg.

Eksplicitno upozorenje da stvar treba uzeti u svoje ruke („Prva pomoć – uradi sam: EPP borbe za mentalno preživljavanje“), jer samo prepoznavanje „firmiranih“ proizvoda u zbilji truleži, raspadanja, bede i nemaštine, u osnovi je pogled sa distance bez obzira na stepen kritičnosti. Tišma uspeva da izbegne političku retoriku o poznatom, koristi direktan iskaz koji je istovremeno i metafora o dvosmisleno mogućem, i poruka koja se neposredno vizuelno uobličava i na različite načine tumači. Kontroverze vrednosti tranzicije koje uočava i značenjske zamke koje postavlja, pretočene su u stvarnosne iluzije precizno uobličenih, najčešće „označenih“ predstava, u vizuelne celine „estetskih vrtoglavica“ ubedljivog plastičkog smisla. NJegov odnos prema strukturi digitalnog printa bliži je „estetskoj viziji sveta i društva“ nego pragmatičnom, retoričkom stavu o domenu bogatstva i vrednostima. U osnovi je intimna zapitanost koju Andrej Tišma ne želi da zadrži za sabe, „otvara“ svoju privatnost aktivnom „posmatraču“ i uvlači ga u svet sopstvenih doživljaja.

Čiodom u naduvani mehur očekivanja
John Byrum
(Klivlend, 2006)

Značenja radova Andreja Tišme "Nemoguća tranzicija" nalaze se i odzvanjaju u kontrastu između perfekcije reklamne slike i stvarnosti u kojoj živimo. On želi da budemo svesni da te slike postoje da bi nas nevele na promenu ponašanja, odnosno da kupimo nešto što inače ne bismo. Ili, možda još suptilnije, one deluju kao još jedne slike u naizgled beskonačnom nizu, koje ulazeći nam u život utiču na način mišljenja, ili nam mogućnost mišljenja ograničavaju.

Reklamer mora da stvori jednu vrstu mita, vizuelni mit savršenosti do koga se stiže preko datog proizvoda. Tišma podriva tu poruku jednostavno suprotstavljajući toj lažnoj pomodnoj bajci fizičku realnost svakodnevlja, ubadajući neophodnu čiodu u naduvani mehur naših očekivanja. Poenta NJegove 'čiode' je kontrast između projekcije idealnog, večnog, perfektnog proizvoda namenjenog potrošaču, i svakodnevice raspadanja i nesavršenosti u kojoj živimo. Tišmini kolaži nas navode da otkrivamo zanimljive paralele između platonskog idealizma i potrošačke propagande.

On nas podseća da je propadanje i raspadanje neizbežno. Bezvremena perfekcija je iluzija, a sve što možemo da saznamo je transformacija.

Nismo li sve to znali i ranije? Tišmini radovi su tu da nas na to podsećaju.

Ka meri vlastitog bića
Sava Stepanov
(Novi Sad, 2005)

U tokovima vojvođanske likovne scene Andrej Tišma je na poseban način, alternativan i neekskluzivan, prisutan još od početka sedamdesetih godina. Angažovan odnos prema svakodnevlju ovaj umetnik je izražavao sredstvima koja su i sama proizvod sveta i vremena u kome živi i stvara. Fotografija je osnovni arte-fakt u njegovim mejl-art radovima, xeroxima i elektrografikama, videu i kompjuterskim veb-art ostvarenjima. U skladu s željenim iskazom Tišma primenjuje fotografiju kao dokumentacijsku potvrdu izvedenog rada (akcije, performansi, zapisi), kao stvaralački gest kojim se izražava vlastita privatnost i umetnički personalitet (serija polaroida iz osamdesetih godina), ili nađenim i skeniranim fotografijama ostvaruje smislene, angažovane, uvek sarkastične i metaforički bogate zaključke o aktuelnom trenutku čoveka našeg doba.

U radovima s fotografijom Andrej Tišma se ne bavi pitanjima medijske autentike. Njegov pristup temama i funkcijama fotografije jeste modernistički jer je sve zasnovano na elementarnim osobenostima fotografske slike - ona je večiti isečak stvarnosti i personifikacija realnosti. Veoma često, taj stav Tišma zaoštrava do krajnjih posledica, pogotovo u onim radovima gde je fotografija dokument o umetnikovoj vlastitoj privatnosti, gde je fotografska slika odraz iskrene i istinske ispovesti.

U serijama fotografskih ostvarenja realizovanih tokom osamdesetih (ciklusi i izložbe s naslovima Smrt oko očiju, 1985; Opasnost, 1986-87; Iskušenja 1987-92) Tišma je insistirao na rigidnim sučeljavanjima Erosa i Tanatosa, na sukobljavanjima vitalističkih i katastofi~nih simptoma ne bi li precizno dijagnosticirao stanje svesti pojedinca u socijalnom okruženju... Tokom umetnosti devedesetih on se drži sličnih načela ali erotiku i pornografiju više ne prikazuje samo kao ispovedni lični čin nego kao sociološku pojavu čiji je tretman u sveobuhvatnom mas-medijskom sistemu poistovećen sa neminovnostima dnevnih vesti koje - istovremeno - imaju dignitet reprezentativne manifestacije impulsa savremenog sveta ali i trivijalno značenja potrošne informacijske robe... U devedesetim godinama sad već prošlog veka Tišmina umetnost je izrazito kritički raspoložena prema novom svetskom poretku, prema SAD i svim duhovnim produktima tog društvenog sistema, prema izvitoperenim manifestacijama do vrhunca uznapredovale savremene civilizacije (Natural resorts, Kolateralna umetnost, American Art chool, Američke milenijumske bombonjere...). Ne bez razloga, svojevremeno je Danijel Stringer u časopisu Digital arts (2001) zaključio da "svako ko želi da razume političku, umetničku i etičku situaciju u današnjem svetu može početi od gledanja web umetnosti srpskog umetnika Andreja Tišme", od umetnosti koja koristeći fotografiju (baš kao i informacijska i komunikacijska iskustva meil arta i internet umetnosti) dopire do duhovitih, ironičnih, angažovanih i kritički definisanih umetničkih zaključaka o samoj suštini senzibiliteta vremena prekretnice vekova i milenijuma.

U seriji printova iz ciklusa U mojoj sobi, Andrej Tišma sublimiše svoja dosadašnja autorska iskustva i uspostavlja ravnotežu između vlastite intimnosti i agresivne javnosti. Na seriji velikih fotografija snimljenih "u mojoj sobi" privatnost je tek okružje u koje dopiru impusli svakodnevice. Tišma je, početkom ovog veka, zreo umetnik, stvaralačka ličnost koja na jedan sebi svojstven način "bira" i prihvata odjeke svetskih događanja. U plastičkoj celini njegovih velikih fotografija ti su "odjeci" definisani ubačenim press fotosom, kao svojevrsnim "dokaznim materijalom" o postojanju onih stvari koje se uvlače u naše živote, u našu psihu, u našu svest o nemilosrdnosti svakodnevlja, o čudesnom ljudskom usudu... Kritički odnos osvešćenog umetnika precizno je definisan u ovim fotografsko-kompjuterskim tvorevinama. A svo to angažovanje umetnika Andreja Tišme na "istraživanju sopstvenog okruženja, arheologije privatnosti i simultanog registrovanje impusla sveta" doima se kao jedan, možda čak i očajnički pokušaj umetnika da iznađe pravi stav prema osećanju epohalne krize, da iznađe meru svih stvari, da dopre do duhovnog sklada i ravnoteže, do vlastitog bića, do sebe samog.

Ekološka etika: politika i komunikacija u Tišminoj web umetnosti
Daniel Stringer
("Digital Arts", br. 3, Novi Sad, 2001)

Svako ko želi da razume političku, umetničku i etičku situaciju u današnjem svetu može početi od gledanja web umetnosti srpskog umetnika Andreja Tišme. On nudi inteligentan i kreativan uvid u složena pitanja, naročito ona vezana za njegovu lokalnu situaciju, ali od međunarodnog značaja. Nakon doživljaja njegovih radova bićete podstaknuti da shvatite sopstvenu situaciju i ulogu u današnjem globalnom društvu. Želim ovde najpre da objasnim pozadinu vezanu za ranije faze i kontekst Tišmine umetnosti, propraćene primerima. Ipak, njegov rad je toliko obuhvatan da bi bilo potrebno mnogo više prostora nego ovde za potpuno predstavljanje koje zaslužuje.

Tišma ima prošlost uključenosti u mrežnu, komunikacionu umetnost koja se može pratiti u njegovom mail-artu 70-ih i 80-ih godina, do njegovog ranog uključivanja i učešća u Internet projektima i zbivanjima. S obzirom na to on je cenjen stvaralac i teoretičar oba ova umetnička pokreta. Tišmini radovi se oslanjaju na tradiciju mail-arta i pripadaju struji Internet umetnosti zasnovanoj na komunikaciji, saradnji i demokratiji, pre nego na formalnim i medijsko-instalacionim orijantacijama koje se takođe sreću u praksi. On reaguje na svetske događaje, stvarajući umetnička dela kojima odgovara na situacije stvorene međunarodnom politikom, globalizacijom i odvajanjem individua od političkog procesa. Internet kao medij omogućava alternativnim stavovima da se šire istom brzinom kao stavovi savremene politike.

Ekololgija: geopolitika, društvo i Internet

Ekologija je bila važna za Tišmin rad još od njegovog mail-art projekta “Priroda daje...” 1992. koji je bio posvećen prirodi i skrenuo pažnju na katastrofična zbivanja u svetu. Od tada on ispoljava naglašeno interesovanje za “ekologiju”, koja predstavlja odnos živih bića prema svojoj okolini, ili kako to Tišma vidi: “Ekologija nije vezana samo za čist vazduh, vodu i zdravu hranu, nego i za čiste društvene odnose i etički čiste postupke”.

Globalizacija je primer kako su ovi odnosi ugroženi. Ogromne razlike među bogatim i siromašnim državama rezultiraju manipulacijom i nepoštenom upotrebom sile radi daljeg intenziviranja združene ekspanzije.  To lebdi iznad svega i donosi masovni otpor u obliku demonstracija koje se pretvaraju u okršaje ekstremista i brutalnih snaga bezbednosti. Navedena zbivanja i situacije kada združeni moćnici raspravljaju o budućem obliku globalne ekonomije, što zatim utiče na živote i egzistenciju mnogih u eksploatisanim državama, izaziva nezadovoljstvo među stanovništvom isključenim iz političkog procesa, koje se zbog toga okreće ulici. Tišmini radovi deluje kao konstruktivni protest, kao kreativno lečenje, kako za individue tako i za problematične odnose između vladara i potčinjenih. Njegovi radovi su dobar primer kako komunikacija i kreativnost pružaju sredstva za komentar položaja pojedinca u svetu.

Uloga umetničkih institucija je takođe važno pitanje kada se radi o web umetnosti. Njihovu privilegovanu ulogu u prezentaciji i umetničkoj produkciji avangarda je oduvek pokušavala da otkloni. Internet umetnost, kao mail-art pre nje, ide putevima avangarde u traženju nezavisnosti od takvih institucija, stvarajući direktne i neposredne umetničke forme koje se razmenjuju među stvaraocem i gledaocem bez posrednika i cenzure. Tišmini radovi koriste ovu situaciju omogućavajući da njegov kritički stav bude lako prenesen i razmotren. Na Internetu postoji umrežena zajednica koja podstiče umetničku praksu nudeći kontekst za produkciju i prezentovanje radova.

Web radovi

Tišma je usvojio jedan poseban jezik prilagođen Internetu, ponekad preuzet od predmeta svoje kritike, ili konstruisan u obliku igara ili zagonetki punih humora i ironije, često jednostavnih ali direktnih. “Novi savetski miris” (New World Odour: www.webheaven.co.yu/art/nwo.htm) i “Cenzurisane slike za odrasle” (Adult Censored Pics: www.webheaven.co.yu/art/adult.htm) oba predstavljaju imitaciju komercijalnih web sajtova ali sa određenim razlikama. Prvi predstavlja seriju parfema sa mudro smišljenim marketinškim sloganima i strateškim nazivima. Na primer miris nazvan “M. M. F” prati opis: “Kada se osećate jadno i lošeg ste raspoloženja ovaj miris će vam dati željenu iluziju sreće”. Isto važi i za “S. A. D”:  “Miriše pomalo čudno, u većim količinama čak odvratno. Zato ga koristite veoma obazrivo jer može od vas oterati najbolje prijatelje”.  Ovi primeri funkcionišu kao sarkastične ali podesne opaske na račun tema kojima se bave. Ostale varijante parfema takođe imaju nazive koji aludiraju na institucije novog svetskog poretka, upotpunjene adekvatnim porukama. Ovaj rad deluje kao duhovit ali ozbiljan komentar snaga globalizacije.

“Opšti pogled” (General Vision: www.webheaven.co.yu/nato/general.htm) stoji na čelu serije “Američka mora” Tišminog web sajta: www.webheaven.co.yu/tisma/webart1.htm. Sajt je podeljen na dva dela od kojih gornji pokazuje lice NATO generala Klarka, a donji njegove vojne oznake. Posetioci su upućeni da ispitaju generalova čula klikćući mišem na delove njegovih očiju, nosa i ušiju. Usled ovoga u donjem delu rada pojavljuju se scene bombardovanja i uništavanja za vreme vojne intervencije protiv Jugoslavije 1999. Ove slike na simboličan način zamenjuju Klarkova statusna obeležja i odlikovanja surovim nedelima počinjenim za vreme rata. “Ispitivanjem” generalovih očiju, nosa i sluha gledalac postaje svesatan besmislenosti počinjenog akta. Ovaj rad podstiče i na razmišljanje o tome  šta generali zaista vide i čuju, i do koje mere doživljavaju ratove kojima komanduju.

U pomenutim web radovima gledalac je aktivni učesnik, čitajući i odgonetajući karakteristični Internet jezik, posmatrajući kako se pred njim otkrivaju Tišmine ideje i  uverenja. Postavljaju se pitanja vezana za  gledaočeve lične stavove, sučelujavaju i podstiču njihove pozicije. Kombinujući jezik sa strukturama i idejama Tišma je obezbedio uspeh svojim umetničkim delima, jer gledalac i nakon napuštanja radova zadržava poruke i njihove namene. U ovom slučaju to su etički principi, svest o okolnostima u kojima se pojedinac nalazi i o mogućnostima da se pozabavi svojim socijalnim i političkim okruženjem. Ovo se temelji na Tišminim ličnim iskustvima kao pojedinca u društvu koje ispašta zbog aktuelne geopolitičke situacije. Samo suprotstavljanjem tako teških pitanje biće moguće popraviti i izlečiti narušenu društvenu ekologiju. To je stav koji se razaznaje kroz sve Tišmine radove, koje je neophodno lično iskusti radi boljeg razumavanja njegovih intersovanja, domišljatosti i kreativnosti.

Andrej Tišma, umetnik koji odavno u svom radu tehnološka sredstva i dostignuća stavlja u službu umetnika i umetnosti, i na taj način ih očovečuje, svoje najnovije radove izveo je upravo korišćenjem mogućnosti koje daju kompjuteri, skeneri, crno-beli laserski štampači ili najnovije generacije ink-džet štampača u boji.

Vezujući se na ranije radove, samo sada oslobodjen mnogih zametnih postupaka pri izradi, koji su znali i da ga ograničavaju, Tišma je stvorio jednu seriju elektrokolaža i elektrografika koji su, upravo zahvaljujući korišćenju pomenutih proizvoda visoke tehnologije, dobili na povećanju komunikacije sa posmatračem.

Zastupajući ideju neekskluzivnosti umetnosti i angažujući se na buđenju duhovnosti Tišma i ovim novim radovima daje svoj karakterističan pečat, a to je odgovor svom vremenu i neprekidan protest i opomena kako na globalnom, tako i na lokalnom planu. U njegovim delima ne treba  tražiti likovnost već poruku, akciju delovanje na ljudski duh, ne bi li se malo uznemirio i konstruktivno angažovao.

Luka Salapura
(Katalog izložbe "Elektrografike", Dom Kulture, Niš, oktobarbar 1997)