|
|
 |
|
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina
|
 |
| O nama tj. o svemu kako jeste ili nastajanje i opstanak |
|
|
|
Art magazin su hteli da štampaju likovni kritčari Luka Salapura i Andrej Tišma. Onda je stigao Internet u Srbiju u februaru 1996. godine kada je nacionalna akademska mreža, preko provajdra BeoTelNet, spojena na Internet. Zatim je fotograf, sada urednik fotografije Art magazina, Pavle Jovanović verovao Luki (1996) da je internet ono pravo. Sve ostalo je, uglavnom, poznata istorija ovog prvog internet časopisa za savremenu likovnu umetnost u Srbiji i na balkanskom poluostrvu. Svoju premijeru na internetu Art magazin je doživeo 19. maja 1997. godine. Radio Televizija Vojvodine (Novi Sad) snimila je i emitovala reportažu o Art magazinu za dokumentarno - obrazovni program. Nakon premijernog emitovanja na RTV emisija, čiji je autor Andrej Tišma, sada je dostupna i na Art magazinu. Reditelj: Manuel Srbin. Kamera: Želimir Tot. Ton: Slobodan Rakić. Montaža slike i zvuka: Miladin Stanarević. Redakcija Art magazina se zahvaljuje NSpoint-u (BeotelNet-u) i Arsić Aleksandru za obezbeđenje uslova za snimanje ove emisije. Tokom prethodnih godina časopis je dobio mnoga priznanja. Izabran je među 100 najpopularnijih sajtova u Srbiji i Crnoj Gori za 2005. i 2006. godinu prema analizi internet pretraživača Srpko i nalazi se među 50 najboljih sajtova u Srbiji i Crnoj Gori za 1997, 1998, 1999, 2001, 2002. i 2003. godinu po izboru časopisa PC PRESS (Beograd). Danas možemo, sa zadovoljstvom, da kažemo da su nam saradnici mnogobrojne galerije, muzeji, umetnici, novinari i prijatelji, kako iz Srbije tako i iz drugih država, koje smo tokom prvih 18 godina obučili kako da zajedno prosledimo ne samo vesti iz likovne umetnosti, sa prostora Srbije svetu, već i savremeni kulturni identitet ovog prostora. Art magazin je pokrenuo Luka Salapura, likovni kritičar i web dizajner. Redakcija od početka radi u sledećem stalnom sastavu: 
Počev od 1999. godine redakcija Art magazina svake godine predstavlja svoj izbor najbolje izložbe, najboljeg projekata, najbolje galalerije i, povremeno, ličnosti godine. Poseban segment je arhiva Art magazina od 1998. godine do danas. Ova arhiva predstavlja i nezamenljivu dokumentaciju art događaja u Srbiji dostupnu putem Interneta. Trenutno, deo baze podataka sa arhivom, strijeg perioda, je u radu. Zahvaljujemo se Plus Sistemima iz Novog Sada, a posebno vlasniku: Petar Plužnikov. Pokroviteljstvom u prve dve godine posle NATO bombardovanja Srbije (1999) gospodin Plužnikov i Plus Sistemi su pomogli Artmagazinu da nastavi sa uspešnim radom. Zahvaljujemo se i novosadskom internet provajderu NSPoint. Posebno: Zoran Begović. Njihova stručna podrška tokom razvoja i primene CMS-a za nas je bila vrlo značajna. Nagrade     "YU TOP 50" za 1997, 1998, 1999, 2001, 2002. i 2003. godinu. PC PRESS (Beograd) 2004. Nagrada za likovnu kritiku i ukupan angažman na internetu Centra za vizuelnu kulturu "Zlatno oko" (Novi Sad) Izdavač Centar za istraživanje i razvoj komunikacija, Novi Sad Matični broj: 28058969 PIB: 107223071 Tekući račun: 340-11006480-66 |
|
 |
| Najpopularniji sadržaj u 2019. | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Pregledajte video kanal Art magazina |
|---|
 |
| Izbor godine |
|---|
 |
| Novi Sad 2021 |
|---|
|
| Pregled galerija |
|---|
 |
| Popularno | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Reklama |
|---|
|
| Reportaže | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
|
| Intervju | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Knjige i časopisi | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Iz arhive art događaja | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
Kako smo upali u književnost? Svako ima svoj odgovor, neko kao čitalac, a neko i kao pisac. U dvanaestoj svesci Nove serije Gradine uskačemo u književnost našeg suseda, uskačemo u savremenu makedonsku književnost. Ova sveska Gradine…
Da bismo uopšte mogli očekivati da naša umetnost bude primećena u nekakvim evropskim i svetskim okvirima, najpre sami moramo da je prihvatimo i da u njenom "lokalnom" karakteru iščitamo univerzalni jezik - rečenica je koja bi,…
|
